Vaš stomatolog

Početna strana / Arhiva / Fascikle / Linkovi / summary / Manage /

Popravka zuba i strah od stomatologa

2014/04/12,21:56

Popravka zuba i strah od stomatologa

Pomisao na zubarsku stolicu, miris i ukus hemikalija, bol, zvuk i pritisak bušilice, kod većine izaziva negativne emocije, od osećaja odbojnosti do panike. Od stomatologa ponekad zaziru čak i – stomatolozi! Kod nekih je osećaj straha toliko jak da su spremni mesecima da trpe, a kada ih neizdrživ bol prinudi da se obrate stručnjaku komplikacije su neminovne.
U lečenju i uklanjanju karijesa poslednjih decenija razvijene su mnoge metode, sa ciljem da zamene mašinske instrumente. Jedna od njih je hemijsko-mehaničko uklanjanje karijesa, tačnije Karisolv metod.
Ideja o hemijsko–mehaničkom uklanjanju karijesa datira iz sedamdesetih godina prošlog veka. Njena suština je bila da se na oboleli deo zuba nanese rastvor koji ga razmekšava i omogućava da se izmenjeno tkivo jednostavno ukloni bez upotrebe mašinskih instrumenata. Prednosti ovakvog postupka bile su selektivno uklanjanje karijesa, izostanak bola, smanjena upotreba lokalnih anestetika, odnosno smanjena mogućnost oštećenja pulpe.

“NAPAD” NA KARIJES

U reakciji hemikalija dolazi do razmekšavanja karijesa, tačnije natrijum-hipohlorid se pomeša sa tri amino-kiseline i dolazi do reakcije. Smeša reaguje isključivo u kontaktu sa karijesom, odnosno izmenjenim dentinom, a zdrav deo zuba, ili desni, apsolutno je bezbedan. Kada nema karijesa, izostaje reakcija. Zatim se nastavlja sa popravkom zuba, odnosno restauracijom standardnim stomatološkim materijalom po izboru zubara.
Sistem podrazumeva i upotrebu specijalnih instrumenata, koji se koriste počev od mešanja gelova, njihovog nanošenja, do uklanjanja iz lezije. Za razliku od konvencionalnih, čije sečivo pod oštrim uglom uklanja karijesni dentin i istovremeno dovodi i do odlamanja komadića zdravog dela zuba, ručni instrumenti Karisolv sistema pod pravim uglom „ljušte” karijesni dentin bez oštećenja zdravih zubnih tkiva.
To znači da izostaje bol koja se javlja kod klasične metode, odnosno upotrebe bušilice i po zdravom tkivu zuba. Nema ni anestezija, straha od igle, bola zbog uboda, pritiska i vibracija koje nastaju kod upotrebe mašinskih rotirajućih instrumenata.

- Primena hemijsko-mehaničke metode je prijatnija za pacijenta, smanjuje mogućnost oštećenja zdravog dela zuba, sprečava iritaciju i kontaminaciju pulpe – kaže dr Perić. - Njena upotreba se savetuje kod dece, ljudi koji imaju strah od zubara, osoba sa posebnim potrebama. To je ujedno metoda izbora kada je neophodno očuvanje zubne strukture, uklanjanje cervikalnog i karijesa korena zuba i karijesa kod rubova fiksnih protetskih nadoknada, kod otvorenih kaviteta... Inače, u većini studija ispitanici su izrazili pozitivan stav prema Karisolov metodi i dali joj prednost nad konvencionalnim tehnikama.

PRIJATNIJE ZA PACIJENTE

Sa kliničke tačke gledišta najveći nedostatak hemijsko-mehaničke metode je duže vreme potrebno za potpuno uklanjanje karijesa, negde oko 15 minuta. Intresantno je da je percepcija pacijenata o trajanju tretmana bila sasvim drugačija. Većina je, naprotiv, imala utisak da ovako traje kraće, ili isto kao kod upotrebe mašinskih instrumenata.
Ovakav doživljaj je verovatno posledica utiska da je tretman prijatniji zbog odsustva zvuka, vibracija i bola prilikom uklanjanja karijesa bušilicom, što je ljude činilo opuštenijim. Jedine zamerke koje su pojedinci imali su neprijatan miris i ukus preparata.

Ne postoji supstanca koja će tako da razmekša karijes, da je dovoljno po reakciji isprati usta i završiti sa uklanjanjem bolesnog dela zuba. I ovde se koriste instrumenti kojima se smeša po reakciji uklanja. Kako nisu ni sva mesta na kojima se pojavi kvar lako dostupna, to podrazumeva da se deo zuba, ili stare plombe uklone ručno, ili i mašinski, bušilicom. Ali, čak ni tada bola nema.

Mada se u praksi pokazala više nego korisnom iz perspektive pacijenata, i iako je jedna od stomatoloških metoda koje se svakodnevno koriste u zemljama EU, kod nas nema širu primenu jer Karisolv sistem niko u Srbiji nije još registrovo u Agenciji za registraciju lekova.
Inače, prema nekim računicama, ukoliko bi postala standardna usluga, ovakav način uklanjanja karijesa bio bi najviše do 20 posto skuplji od standradnog načina popravke zuba.

KAKO PROTIV STRAHA?

- Ako znamo da su određeni mirisi, zvukovi, ili pokreti okidači iracionalnog straha, stomatologa bi trebalo zamoliti da ih izbegava.
- Ukoliko je bol glavni uzročnik, trebalo bi upozoriti zubara i zamoliti da se, ako ne postoje kontraindikacije, intervencija radi u lokalnoj anesteziji.

- Ponekad je dobro neposredno pre zahvata koji izaziva nelagodnost otići u kratku šetnju, ili se baviti nekom aktivnošću koja može da skrene misli. Strah često nestaje, ili je smanjen kada počne intervencija, odnosno čim počne da deluje lokalna anestezija.
- Od pomoći može biti i relaksirajuća muzika koju možemo da slušamo čak i tokom zahvata.

DENTALNA ANKSIOZNOST
Pod pojmom “strah od stomatologa” razlikuje se dentalna anksioznost, dentalni strah i dentalna fobija (dentofobija). Anksioznost je reakcija na nepoznatu opasnost i javlja se vrlo često. Mnogi ljudi su iskusili dentalnu anksioznost, posebno pre izvođenja stomatoloških zahvata koje nisu ranije iskusili, ne znajući šta ih čeka. Dentalna anksioznost je najblaži oblik straha od stomatologa i prilično lako se može izbeći, ili umanjiti informisanjem pacijenta pre zahvata.
Dentalni strah je reakcija na poznatu opasnost jer se
pojavljuje kod osoba koje već imaju određeno (negativno)
iskustvo i misle da će se ono ponoviti. Čest je kod dece, posebno one koja su kod zubara prvi put došla tek kada ih je zaboleo zub, pa je svaki zahvat u tom stanju manje-više morao da izazove određenu nelagodnost, ili bol.

DENTOFOBIJA

Dentalna fobija (dentofobija) je najintenzivniji oblik straha od stomatologa. Iako se pojavljuje kod dece, veći je problem kod odraslih osoba. Dentalna fobija može biti toliko izražena da inače racionalnu i razumnu osobu, u trenutku pretvori u iracionalnu, koja je zbog straha doslovce spremna da pobegne iz stomatološke ordinacije. To je često psihološki problem koji može ostaviti ozbiljne posledice na oralno, ali i celokupno zdravlje. Lečenje dentalne fobije može biti dugotrajno i mukotrpno.

Vas stomatolog dr Marijana Herceg

«	April 2014					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30