Vaš stomatolog

Saznajte sve što Vas zanima o stomatologiji na mom sajtu www.vasstomatolog.com dr Marijana Herceg.

Plombiranje zuba tokom trudnoće
2014/12/13,20:42

Plombiranje zuba tokom trudnoće

Plombiranje zuba tokom trudnoće


Plombiranje zuba tokom prva tri meseca trudnoće može da ugrozi plod – dolazi do rascepa usne i nepca, otkrivaju norveški naučnici.

Trudnice koje imaju stomatološki problem u prvom tromesečju mogu roditi dete sa rascepom usne i nepca, pokazalo je posljednje istraživanje norveških naučnika.
Tokom prva tri meseca trudnoće, tačnije od šeste do desete nedelje razvijaju se mozak i centralni nervni sistem.
Taj period razvoja ploda naziva se organogeneza. Kako bi se izbegao rizik od nastanka bilo kakvog urođenog deformiteta, lekari uvek preporučuju ozbiljnije medicinske intervencije i lečenje tek nakon ovog perioda, posle navršenog trećeg meseca trudnoće.
Popravke zuba i plombiranje mogu dovesti do pojave cheiloschisis ili palatoschisis tj. nepotpunog razvoja gornje usne i nepca, deformiteta poznatog u narodu kao rascep usne koji se manifestuje nezatvaranjem kože gornje usne i nepotpunog razvoja gornje vilice, koji tokom intrauterinog razvoja treba da se završe do kraja trećeg meseca.
Lekari tvrde da obične srebrne plombe postavljene u zub majke sadrže određenu količinu žive, tačnije oko 52% žive u jednoj plombi, te da se vremenom živa otpušta u organizam majke i tako dolazi do placente i do ploda. Alamgamske plombe pak sadrže mnogo manju količinu žive, ali je ipak sadrže
Doktor Susan London, koja je vodila tim naučnika tog istraživanja u Norveškoj, ukazala je na to da se o oralnom zdravlju mora misliti pre planiranog perioda trudnoće, te svoje zube uvek negovati i lečiti redovnim pregledima kod vašeg stomatologa.


Problemi sa zubima često se javljaju tek u periodu trudnoće, zbog hormonalnih promjena u organizmu trudnice i povećanoj potrošnji kalcijuma koji je potreban fetusu za normalan razvoj. U tom slučaju intervencije stomatologa treba odložiti za drugo tromesečje trudnoće.


Studija je obuhvatila oko 570 novorođenčadi koja su rođena sa rascepom usne i nepca, a za koje se pokazalo da su njihove majke imale u kritičnom period lečile i plombirale.


Lekari tvrde da obične srebrne plombe postavljene u zub majke sadrže određenu količinu žive, tačnije oko 52% žive u jednoj plombi, te da se vremenom živa otpušta u organizam majke i tako dolazi do placente i do ploda. Alamgamske plombe pak sadrže mnogo manju količinu žive, ali je ipak sadrže.


Iako ovakva studija zahteva još mnogo istraživanja i podataka, doktor London je sigurna u podatke koje je do sada obradila.
Ona je savetovala žene koje planiraju trudnoću da brigu o zubima vode svakodnevno i da sve probleme koje eventualno imaju reše pre trudnoće ili da popravku i plombiranje zuba odlože za period u kom će takva intervencija biti najmanje štetna za plod.
U svakom slučaju, naglašava London, svaka trudnica obavezno u vezi toga mora da sekonsultuje sa svojim lekarom-ginekologom.

Savet za lepše zube
2014/12/07,17:19

 stomatolog beograd

Sigurna sam da ćete se složiti svi sa tim da je ono što među prvim stvarima primetimo kod neke osobe sa kojom pričamo lice u lice skoro uvek je osmeh, usne i zubi. Jako nam je bitno da neko ima lepe i zdrave zube, jer naš nam mozak tako govori nešto o toj osobi.

Govori o zdravlju, navikama i želji da se lepo izgleda. Zdrav osmeh nam daje sliku dobrog zdravlja i mladosti.

Naravno, svi već znamo da su među prvim savetima za lep i blistav osmeh uvek smanjiti unos kafe, izbegavati crno vino i prestati sa pušenjem cigareta.
Ali ovo su samo saveti koji se našim zubima bave površno, vodeći brigu samo o boji zubne gleđi, dok je zdravlje zuba malo dublji proces i zahteva dosta našeg truda. Posetite vašeg stomatologa i posavetujte se u vezi sa zdravljem vasih zuba.

Velika studija o oralnom zdravlju sprovedena u poslednjih par godina ukazuje na to da su problemi sa zubima direktno povezani i utiču na nastanak bolesti srca, želuca, probave, pa čak i erektilne disfunkcije kod muškaraca i prevremenog porođaja kod žena.

Studija o oralnom zdravlju je isto tako pokazala oko 17% ljudi nikada ne koristi konac za čišćenje zuba, i da odrasli ljudi od 35 do 59 godina starosti ostaju bez svojih zuba upravo zbog neodržavanja higijene zuba, nepravilnog čišćenja i zanemarivanja istih.

Pravilno pranje i čišćenje zuba, jezika, usta i čišćenje zubnim koncem mora se sprovoditi svakodnevno ali i pored toga moramo odlaziti kod zubara na redovne preglede, iako nam odlazak zubaru nikada nije prijatna stvar.

Ali čak i ako ste pacijent kog bih svaki zubar nagradio, i vodite izuzetno računa o svom oralnom zdravlju uvek možete pratiti nekoliko jednostavnih saveta koji će Vam doneti zdravije zube i lepši osmeh.

Evo šta treba da uradite:

– Smanjite ugljene hidrate u obrocima.
– Povećajte unos vitamina C.
– Ako ste strastveni ljubitelj kafe, potrudite se pa bar jednu šoljicu kafe u toku dana zamenite čajem.
– Pijte tečnost uz pomoc slamčice, tako ćete izbeći kontakt sa zubima.
– Povećajte unos kalcijuma, pijte mlečne proizvode, jedite mladi nemasni sir.
– Jedete li dosta žitarica u toku dana, potrudite se da to budu žitarice od punog zrna.
– Pojedite jabuku tokom dana.
– I za kraj najsladje, ljubite se puno tokom dana sa svojim partnerom.

Vaš stomatolog dr Marijana Herceg
Posao stomatologa u Norveškoj
2014/12/07,17:15

 

Pročitajte kako je koleginica Jelena našla posao stomatologa u Norveškoj.

Jelena S, stomatolog iz Beograda, jedna je od mnogih koji su odlučili da status nezaposlenog zamene dobro plaćenim poslom.

izvor vasstomatolog.com 

506744_1011_lb

Istina, radno mesto joj je oko 2.000 kilometara daleko od kuće. U Norveškoj.

– Već skoro dve godine radim u Grimštadu, na krajnjem jugu Norveške. Kap koja je prelila čašu i učvrstila me u odluci da učinim nešto za svoju porodicu bilo je to što je moj muž ostao bez posla. Čula sam da u Norveškoj traže stomatologe, krenula na kurs jezika i za šest meseci već sam bila na novom poslu. Od toga danas živimo suprug, ćerka tinejdžerka i ja. Oni su ostali u Beogradu, a ja skupljam novac. Računam da ću za dve, tri godine skupiti dovoljno da kupim opremu i u Beogradu, gde sam rođena, otvorim svoju ordinaciju – kaže u razgovoru za “Blic” Jelena.

 

Ne želi da se fotografiše. Kaže da je dovoljno da se o njenom iskustvu priča, ali da nije nimalo ponosna na to što se odlučila na ovaj korak. Dodaje, “nije imala kud”. Mesečno, s prekovremenim radom, prima oko 7.000 eura bruto, živi skromno pa porodici mesečno šalje više od 4.000 eura.

Uslovi za rad su, kaže, odlični. Svaki zaposleni potpisuje ugovor koji podrazumijeva od tri do šest meseci probnog rada, prije zasnivanja radnog odnosa za stalno. Platu dobija jednom mesečno. Mada je prosečno radno vrijeme u Norveškoj oko 7,5 sati dnevno, Jelena se trudi da radi i duže kako bi zaradila više. Ima 30 dana godišnjeg odmora koji, naravno, koristi u Srbiji.

– Život u Norveškoj jeste skup. Zato smo i odlučili da porodica ostane u Beogradu gde imamo stan. Za kiriju, komunalije, prevoz i hranu mi odlazi oko 40 odsto zarade. Inače, porodice koje u Norveškoj žive moraju da računaju da će ih samo troškovi hrane koštati oko 20 odsto prihoda, još toliko odlazi na prevoz. Prosečna stanarina je oko 600 eura, a ja za garsonjeru dajem 400 – navodi Jelena.

Ona dodaje da u Norveškoj ima sve više ljudi s područja bivše Jugoslavije i da se tamo „posao stomatologa, ali i neki drugi, može dobiti za šest mjeseci“, možde i brže ako kandidat već zna jezik.

– Svi imaju pozitivna iskustva, mada se žale na skupoću. Pivo u kafiću košta, preračunato, i po 800 dinara. Moja prijateljica radi kao nastavnica matematike na jugu Norveške. Plata joj je 3.000 eura – kaže Jelena.

Četkice za zube
2014/12/07,17:12

Pored pravilne tehnike pranja zuba, koju smo usavršili, sledeća bitna stavka je pravilan izbor četkice za zube.

cetkice_za_zube.

 

Izbor četkice za zube

Prvo ćemo analizirati veličinu glave četkice tj, njenog radnog dela. Za većinu odraslih osoba poželjno je da ona bude manjih dimenzija ( oko 1cm širine i oko 2,5cm dužine), što olakšava manipulaciju četkicom u ustima, lakše čišćenje poslednjih zuba u nizu, i uopšte čini četkanje zuba efikasnijim u uklanjanju mekih naslaga i ostataka hrane.
Kada je reč o vrsti drške (drška koja ne klizi ili sa fleksibilnim vratom), obliku glave (zaobljena ili pravougaona) i rasporedu snopova vlakana (talasaste ili ravne), izaberite onu koja Vama najviše odgovara. Najbolja četkica za zube je ona koja odgovara vašim ustima i koja Vam omogućava da sa lakoćom doprete do svih zuba.
Kada je u pitanju oštrina četkice, postoje tri vrste: meka, srednja i tvrda (soft, medium i hard).
Meka(soft) se najčešće koristi kod dece, starijih osoba, zatim osoba koje nose proteze i druga stomatološka pomagala ili imaju problemima sa desnima(krvarenje desni, parodontopatija).

Ovaj tip četkice ipak ne daje željene rezultate ljudima sa normalnim stanjem sluzokože usne duplje i zuba.
Srednje četkice(medium) se najčešće koriste. One su dobre za ljude svih uzrasta čiji su zubi i desni u dobrom stanju. Dlačice imaju određeni stepen fleksibilnosti i pružaju efikasno četkanje svih područja usta i zuba.

Tvrde četkice(hard) su dobre za krupne, čvrste zube i zdrave desni. Ovakva četkica je namenjena onima koji zahtevaju snažnije četkanje. Kada koristite ovu vrstu četkice, važno je da ne preterate prilikom četkanja, pošto možete oštetiti zubnu gleđ ili iziritirati desni.
Još treba znati i to da je četkicu za zube potrebno menjati čim primetite da su snopovi vlakana izgubili svoj prvobitni oblik, prosečno na svaka dva do tri meseca.

Vas stomatolog dr. Marijana Herceg

Žvale na ustima
2014/12/07,17:11

 zvale na ustima

Žvale na ustima i njihov nastanak

Žvale u početnom stadiju nisu zarazne, no ako dođe do njihove infekcije i u ranu se naseli streptokok ili gljivica, tada se lako prenose na drugu osobu i to najčešće putem nedovoljno oprane čaše.
Barem jednom u životu svatko od nas susreo se s neugodnom malom ranicom u uglu usana, koja peče i boli svaki puta kad otvorimo usta. U žargonu govorimo o žvalama, dok medicina tu promenu kože naziva Angulus infectiosus oris.

To je upala sluznice i kože, a očituje se crvenilom, raspuklinom kože (ragadom) i svrbežom u uglovima usnica. Naime, uglovi usnica su zbog stalnog otecanja sline često vlažni i na taj način podložni nastanku upale.
Žvale u početnom stadiju nisu zarazne, no ako dođe do njihove infekcije i u ranu se naseli streptokok ili gljivica, tada se lako prenose na drugu osobu i to najčešće putem nedovoljno oprane čaše.

 
Najčešći uzroci pojave žvala su:

– nedostatak vitamina B2
– loše postavljene zubne proteze
– neke bolesti želuca s pojačanim lučenjem želučane kiseline koja nagriza sluznicu usana
– nedostatak stražnjih zuba ili spušteni zagriz
– anemija uzrokovana nedostatkom željeza
– zaraza bakterijama streptokokom i stafilokokom, gljivicama (najčešće kandidom)
– loši higijenski uvjeti i neadekvatna higijena usne šupljine
– često se javlja kod osoba koje puno govore i vlaže jezikom ugao usana
– često se javlja kod dijabetičara, jer imaju oslabljeni obrambeni sastav
Mikroorganizmi koji spadaju u normalnu floru usne šupljine su streptokok, difteroidi, stafilokok i laktobacili. Oni se međusobno nalaze u ravnoteži, a kada se ta njihova ravnoteža naruši dolazi do pojave infekcija. U usnoj šupljini postoje tri načina djelovanja obrambenog mehanizma. Prvi i najvažniji mehanizam je slina, drugi mehanizam je čin gutanja, gdje se mikroorganizmi potiskuju prema želucu i treći mehanizam je izdisaj, gdje preko struje zraka mikroorganizmi napuštaju usnu šupljinu

.
Terapiju klasičnom medicinom svakako treba odrediti doktor nakon što pregledom ustanovi radi li se samo o početnoj fazi ili je došlo do superinfekcije bakterijama ili gljivicama. Najčešće se primjenjuje petpostotni salicilni vazelin, cinkova mast ili neka od antibiotskih krema ili mast protiv gljivica. Dođe li do komplikacija sa stvaranjem gnojnog iscjetka, najpravilnije je napraviti bris rane i ciljano odrediti terapiju.

Pravilna terapija

Pravilna terapija podrazumijeva i otklanjanje osnovnog uzroka bolesti (korekcija zubne proteze, pravilna higijena usne šupljine, liječenje anemije). Srećom, daleko najčešći uzrok je nedostatak vitamina B2. Vitamin B2 se nalazi u svim stanicama našeg organizma, važan je u metabolizmu ugljikohidrata, masti i proteina, te ima značajnu ulogu u održavanju normalnog stanja sluznica.

Deficit  se javlja kod ljudi koji imaju lošu prehranu ili ne unose namirnice životinjskog podritela. Znači oboljenja su bledilo usnica, pucanje kože u kutovima usnica, loša probava, slabost, vrtoglavica, dok se kod izrazitog nedostatka javljaju umereni edemi, anemija, atrofija sluznica, fotofobija. Smanjena je sposobnost organizma da stvara antitela, pa je i smanjena odbrambena sposobnost organizma.

Dnevna potreba je u prosjeku 1,6 mg dnevno, a dobar izvor su jetra, mlijeko i mliječni proizvodi, pivski kvasac, zeleno povrće (naročito špinat i šparoge), gljive, jaja. Neki autori uz uzimanje vitamina B2 u terapiji žvala preporučuju i dodatno uzimanje selena 200mg, jer nedostatak selena pogoduje razvoju gljivice kandide.

 

Za homeopata je važno da sazna kako pacijent reaguje na spojne uslove  da li se tegobe pogoršavaju ili poboljšavaju u određeni dio dana, kakve su mu karakterne osobine, kako na njega utiču promene mesta boravka.

Ako uporedimo ljudsko telo s piramidom, na dnu te piramide su naši fizički, funkcionalni simptomi, u sredini su emocije koje mogu uzrokovati tegobe organizma na fizičkoj razini, a na vrhu piramide je mentalno stanje od kojeg također mogu nastati bolesti, bilo mentalne, bilo telesne.

izvor vasstomatolog.com 

Švedskoj potrebni stomatolozi
2014/12/07,17:08

posao u svedskoj


Saznajte koje su tražene profesije u Švedskoj

Zavod za migracije Švedske je objavio zvaničnu listu traženih profesija u toj razvijenoj skandinavskoj zemlji kako bi u narednom periodu privukao u zemlju kvalitetan i obrazovan kadar…
Švedska je voljna da zapošljava i radnike iz zemalja koje nisu članice EU, a sve što je dovoljno jeste pasoš i dogovor sa poslodavcem. Posao se nalazi putem direktnog kontakta sa poslodavcem u ovoj zemlji ili pomoću oglasa na internetu.
Za odlazak u ovu zemlju potreban je samo pasoš, a ostali uslovi, poput plate i radne dozvole, se dogovaraju sa poslodavcem. Zainteresovani mogu da nađu posao preko sajta ec.europa.eu/eures gde je poslodavac obavezan da oglasi radno mesto.

Posao je moguće naći i pomoću poznanika i rodbine koji već rade u Švedskoj. Poznavanje jezika nije obavezno za sve struke, posebno ako se radi o zanatima, ali je poznavanje engleskog prednost.

Potrebna zanimanja

Na listi profesija za kojima postoji velika potražnja u Švedskoj, a koji su objavljeni na internet stranici Zavoda za migracije, nalaze se, između ostalih, profesije kao što su babice, elektroinžinjeri i elektrotehničari, kuvari, limari, medicinske sestre, moleri, pekari, poslastičari, vodoinstalateri i stomatolozi.

Među traženim zanimanjima nalaze se i apotekari, geometri, građevinski inžinjeri i tehničari, instruktori vožnje, komercijalisti, lekari, mehaničari kamiona, nastavnici i učitelji u osnovnim školama, pedagozi za osobe sa posebnim potrebama, psiholozi, radnici na izgradnji železnica i puteva, rudari, stakloresci…

U Švedskoj se traže i profesije kao što su pedagozi za slobodne aktivnosti, savetnici za profesionalno i studijsko usmerenje i zubni higijeničari.

Ukoliko poslodavac u Švedskoj pozove kandidata na razgovor za posao za jedno od traženih zanimanja, zahtev za radnu dozvolu može da se podnese iz Švedske umesto da se kandidat vraća u domovinu kako bi podneo zahtev.
Prema podacima konsultantske firme Ernst&Young, prosečna bruto plata u Švedskoj je 32.769 evra godišnje, odnosno 2.730 eura mesečno.

Švedska je u svetu poznata kao razvijena izvozno-orijentisana ekonomija. Drvna industrija, hidroelektrane i proizvodnja gvozdene rude čine bazne resurse ekonomije ove zemlje orijentisane prema spoljnoj trgovini. Glavne industrijske grane u Švedskoj su proizvodnja motornih vozila, telekomunikacije, farmacija, industrijski strojevi, precizna oprema, hemijske robe, kućni aparati, šumarstvo i proizvodnja gvožđa i čelika.

Proteklih godina tradicionalni modernizovani oblik poljoprivredne privrede zapošljavao je više od polovine domaće radne snage, dok danas Švedska u najvećoj meri razvija inžinjering, rudarstvo, proizvodnju čelika i slične industrije, koje su konkurentne na međunarodnoj ekonomskoj sceni. Pročitajte gde se još traže radnici za posao u inostranstvu.

Posao za 700 ljudi u zdravstvu
2014/12/07,17:05

 posao u zdravstvu

Najavljeno zapošljavanje radnika u zdravstvu

Beograd — Konkurs za nova radna mesta u zdravstvu trebalo bi da bude objavljen sledeće nedelje, kaže ministar zdravstva Zlatibor Lončar.
„Sve je spremno da sledeće nedelje zdravstvene ustanove objave konkurs za nova radna mesta“, rekao je Lončar za RTS.
Ranije je najavljeno da je Ministarstvo dobilo dozvolu da zaposli oko 340 lekara i oko 330 medicinskih sestara i tehničara na neodređeno vreme.

Govoreći o specijalizacijama on je rekao da je konkurs za to završen i da je podneto 1.600 zahteva od čega je 1.160 zahteva za opšte specijalizacije.

On je kazao da će narednih dana ministarstvo izaći sa „maksimalnim brojem“ odobrenih specijalizacija, i da se samo čeka da oni koji su se prijavili kompletiraju dokumentaciju.

Da li će medju lekarima biti i posao za doktore stomatologije videćemo.

Vas stomatolog dr. Marijana Herceg

Ovaj unos je objavljen Vesti by admin. Označi permalink.
Neprijatan zadah iz usta
2014/12/07,17:01

 Neprijatan zadah

Saznajte zbog čega nastaje neprijatan zadah

Neprijatan zadah iz usta je uglavnom posledica nemara, a ređe je u pitanju neka bolest. Kad kažemo nemara mislimo na lošu ishranu, pokvarene zube ili nehigijenu usta, što su i glavni razlozi pojave neprijatnog zadaha.
Neprijatan zadah iz usta predstavlja nelagodnost za okolinu, odnosno ljude sa kojima smo u svakodnevnom kontaktu i oni počinju takve osobe da izbegavaju. Ponekad osobe koje imaju neprijatan zadah toga nisu ni svesne ili prosto ne vode dovoljno računa o sebi.

 
Zašto se javlja neprijatan zadah?

 
Neprijatan zadah se može javiti u slučaju nepravilne ishrane, gde dominira meso i druga teška hrana, a manjka voće i povrće. U ustima inače posle svakog jela ostaju sitni komadići hrane, koje bakterije razlažu. Sam taj proces proizvodi neprijatan miris.
Zato je važna higijena usta i zuba.

Najbolje je posle svakog jela oprati zube ili bar dva puta dnevno. Između zuba ostaju sitni komadići hrane i oni mogu da stvaraju probleme.
U slučaju neprijatnog zadaha, sasvim je moguće da postoji zub ili više zuba koji imaju karijes i koje treba popraviti. Ako osetite bol posetite vašeg stomatologa.

Ukoliko postoji sekrecija iz gornjih respiratornih puteva, moguće je da ona izaziva neprijatan miris, te da je povezana sa gljivičnom ili bakterijskom infekcijom.

Kako se rešiti neprijatnog zadaha iz usta ?

Održavanje oralne higijene svakako znači zdraviji i svežiji dah. Pranje zuba posle svakog obroka je poželjno, jer tako uklanjate ostatke hrane. Sem zuba četkicom treba prati i jezik i nepce. Neki ljudi ne koriste konac za zube, ali on se pokazao veoma koristan za uklanjanje ostataka hrane između zuba gde četkica ne može da dopre.
Danas je dostupna i tečnost za zube koja ubija bakterije i osvežava dah. Postoje i oni koji iako već u ozbiljnim godinama, još nisu naučili da peru zube kako treba. Posavetujte se o tome sa svojim stomatologom. A u slučaju neprijatnog zadaha u ustima, ne bi bilo loše da posetite zubara i da proverite zdravlje svojih zuba.

Žvakaće gume su trenutno i ne baš zdravo rešenje za eliminisanje neprijatnog zadaha iz usta. Zvakaće gume se obično prave bez šećera, ali sadrže aspartam. Aspartam je veštački zaslađivač koji nije preporučljiv. Osim toga zvakaće gume mogu da vam odlepe postojeće plombe na zubima.
Najvažnije je otkriti poreklo neprijatnog zadaha, odnosno zašto se isti javlja.
Da bi se utvrdilo da li postoji gljivična ili bakterijska infekcija može se uraditi bris grla. Možda je potrebno lečenje.
Treba voditi računa o ishrani. Neka hrana može da utiče na pojavu neprijatnog zadaha.
Nama je sigurno najpoznatiji beli luk,ali to je ipak prirodno i nešto drugačije. Tu su i sir, meso, alkohol koji mogu biti uzrok neprijatnog zadaha.

Namirnice koje su dobre za  zadah

Postoje namirnice biljnog porekla koje mogu odlično da doprinesu da se neutrališe neprijatan zadah iz usta.
Cimet je odličan primer. Ako redovno uzimate pola kašičice cejlonskog cimeta, sa čajem ili medom, to može značajno da doprinese osvežavanju daha. Cimet ima prelepu aromu i u sebi sastojke koji uništavaju bakterije u ustima.

Kao sjajan osveživač daha pokazala se menta. E sad da li ćete piti čaj od mente ili je koristiti na neki drugi način ostaje na vama da odlučite. Može se upotrebljavati i kao začin u jelima.

Svež list peršuna je odličan osveživač daha. Neutralisaće čak i miris belog luka iz usta. List peršuna ima puno C vitamina, a namirnice koje su bogate njim imaju tu sposobnost da neutrališu bakterije u ustima.
Voće kao što su jabuka i banana, ali i ostalo voće, mogu da doprinesu da se neutrališe neprijatan zadah iz usta.

izvor vasstomatolog.com 

Austriji nedostaju lekari
2014/12/07,16:57
lekari u Austriji

Posao u Austriji

Austriji nedostaju lekari

Austriji bi, u narednih dvadesetak godina, moglo da nedostaje i do 38.000 lekara, upozorava studija tamošnje Lekarske komore. S obzirom da se Austrija često naziva „Malom Srbijiom“, možda to bude i idealna prilika i za našu dijasporu.

Trenutno u Austriji na 1.000 stanovnika ima 4,7 doktora, ali bi se to moglo promeniti, jer će do 2030. nedostajati 2.800 do 7.400 lekara, a ukoliko se ukine kvota za austrijske državljane na medicinskim studijama, taj manjak mogao bi dostići i 10.000.
EU namerava da ukine aktuelnu kvotu koja postoji na studijama medicine u Austriji. Trenutno je 75 odsto mesta na medicinskim fakultetima u Austriji rezervisano za austrijske državljane.
Ova kvota prestaje da važi u novembru, a ministar nauke Karlhajnc Tehterle želi njeno produženje.

Potrebni su i specijalisti raznih oblasti


„Ukoliko bi kvota pala imali bi ogroman broj studenata iz Nemačke“, upozorio je on.
Već sada postoji nedostatak kod pojedinih specijalista, ukazao je ministar zdravlja Alojz Šteger. On je rekao da nedostaju, na primer, pedijatri, psihijatri za mlade, urolozi, ginekolozi.
„Kada je reč o dečijim psihijatrima već smo stvorili više mesta za obuku“, rekao je Šteger, dodajući da pošto stanovništvo sve više stari nedostaju i lekari za starija lica.
Dalji problem predstavlja, kako je dodao, što će od 2020. uslediti talas penzionisanja kod lekara.
„Izborni lekari su u proseku stari 56 godina“, ukazao je predsednik Lekarske komore Artur Vehselberger.
Takođe problem predstavlja i iseljavanje lekara, jer, na primer, lekare iz pokrajine Forarlberg vrbuju Švajcarska i Nemačka.
Trenutno u Austriji radi oko 41.000 lekara, a oko 7.000 se još uvek nalazi na studijama.
Potreba za lekarima 2030. se procenjuje na 36.500 do 38.000, pokazuje studija.

Manjak medicinskog osoblja i u Srbiji


Podsećamo da trenutno u Srbiji najviše nedostaje anesteziologa ,oko 3000, slede patolozi i hirurzi sa nešto manjom cifrom. Najveći problem jeste što dobar deo njih po završetku studija odlaze u inostranstvo, mahom u Nemačku, Sloveniju ili Austriju, pa ne bi čudilo da gore navedeni problem sa nedostatkom medicinskog kadra budem barem jednim delom upotpunjen osobljem iz Srbije. Moramo napomenuti da je obavezan nivo b2 znamja nemackog.

Pročitajte gde još mogu lekari da nadju posao u inostranstvu.

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu