Vaš stomatolog

Početna strana / Arhiva / Fascikle / Linkovi / summary / Manage /

Četkice za zube

2014/01/17,12:48

Za čistu usnu duplju najvažnija je dobra četkica za zube. Dobra četkica za zube nije skupa u poredenju sa cenama stomatoloških intervencija . U prodaji je nebrojeno mnogo četkica svih oblika izradenih od manje ili više kvalitetnih materijala. Biranje najbolje četkice počinje biranjem pravilnih vlakana na četkici. Ona su najbitinija jer sa njima zub dolazi u kontakt. Treba obratiti pažnju na tip, oblik i raspored vlakana pre kupovanja svake četkice.

Tip vlakana - Danas se vlakna izraduju od najlona i /ili poliestera. I tvrda, i srednja i meka vlakna skidaju plaku ali tvrda i srednje tvrda mogu trajno oštetiti desni, jezik i obraze. Mogu izazvati bolesti parodonta, a mogu i oštetiti neke kompozitne plombe. Istraživanja pokazuju da meke četkice jednako efikasno uklanjaju plaku kao i srednje i tvrde. Zbog svega navedenog tražite četkicu mekih vlakana.

Oblik vlakana - Oblik je isto važan. Četkice sa oštrim vrhovima su destruktivnije za tkiva usta nego zaobljena. To je dosta teško videti jer su vrhovi mali. Istrošena četkica i izvrnutih vrhova gubi na svojoj efikasnosti. Kako su najvažniji deo četkice vlakna a ne oblik same četkice, bitno je da su ona kvalitetna. Žvakanje četkice uništava i četkicu i zube. Nova četkica je do 35 % efikasnija od istrošene: zato svoju četkicu menjajte na 2-3 meseca.

Raspored vlakana - Obično četkice imaju 6 strukova u podužnom pravcu i 3 struka vlakana u poprečnom. Četkice s puno vlakana imaju 13 strukova uzduž i 4 popreko. Kod takvih četkica vlakna stoje bliže jedna drugim, pa je lakši manevar oko desni. Četkica koju izaberete trebalo bi da ima puno strukova mekih i zaobljenih vlakana.

Zubna pasta

Postoji mnogo proizvodača pasta za zube i većina proizvodi paste sa fluorom. Ako niste strastveni pušac, perete zube redovno ili imate osetljivije zube, nema potrebe za upotrebom agresivne paste s jakim abrazivnim dejstvom (mikrogranule) ili sa izbeljivanjem.
Toplo preporučujemo paste u kojima je fluor vezan organski, a ne u spoju s natrijumom, što je mnogo efikasnije. Fluorizacija je takode oprobani način smanjenja novih žarišta karijesa.

Zubni konac

Zubni konac je prvo sredstvo za higijenu meduzubnog prostora, a oni koji sadrže topljivi pirofosfat od 21% do 37% bolje sprečavaju nastanak zubnog kamenca u poredenju sa običnim.
Takode, interdentalne četkice su se pokazale kao superiornije u otklanjanju plake u odnosu na zubni konac.

Koliko je dobra čačkalica?

Ponekad nije loše odstraniti komadice hrane čačkalicom, ali kroz duže vrijeme, dugo čačkanje zuba može izazvati abraziju zuba i povlačenje zubnog mesa. Navika držanja čačkalice u ustima može uzrokovati oštećenje zuba i vilicnog zgloba. Treba paziti da se vrh čačkalice ne zabije u zubno meso.

Rastvori za ispiranje usta

Rastvori za ispiranje usta su pogodni i za suzbijanje parodontnih bolesti. Utiču na smanjenje gingivitisa. Mnoge studije su pokazale da antiseptički rastvori uz redovno pranje zuba daju bolji efekat na parodont od samog pranja zuba. Osim klasičnog cišcenja zuba, pacijentima sa gingivitisom i parodontitisom izrazito je važna higijena prostora izmedu zuba.
Novija istraživanja pokazuju zanimanje za žvakace gume kao promotere oralnog zdravlja . Osim što stimuliraju stvaranje pljuvacke koja spira ostatke hrane, birajte žvakace bez šecera, sa natrijum bikarbonatom, sorbitolom, malitolom, xylitolom.
Vrlo jednostavan i zanemaren nacin smanjenja akumulacije plake u ustima je cišcenje jezika cetkicom uz redovno cišcenje zuba.Može mnogo pomoci kod neugodnog zadaha iz usta.

Vaš stomatolog dr Marijana Herceg

Higijenom do zdravih desni

2014/01/16,21:15

Relativno 'bezopasan' zubni plak ukoliko se ne uklanja može dovesti do pojave džepova i bolesti desni. Loša oralna higijena i bolesti usta i zuba mogu povecati rizik od pogoršanja celokupnog zdravstvenog stanja.

    Mnogi se najerovatnije secaju saveta zubara i odraslih da zarad lepog osmeha zube treba prati više puta svakog dana, ali ne zaboraviti ni zubni konac ni tabletice fluora.

    Možda bi neki pažljivije i redovnije prali zube da su znali da loša oralna higijena i bolesti zuba mogu povecati rizik od pojave cira, digestivnih problema, bolesti srca, šloga i dijabetesa.
    U ustima coveka „stanuje" više miliona bakterija. Dok su neke bakterije korisne i ucestvuju u razgradnji, a time i varenju hrane još u ustima, druge ucestvuju u stvaranju plaka, lepljive i kisele supstance koja izaziva bolesti desni.
    Ukoliko se uklanja svakodnevno pranjem usta i zuba i korišcenjem zubnog konca, plak je relativno „bezopasan". Medutim, ako ostane u ustima, zubi ce polako propadati jer su pojava takozvanih džepova i bolesti desni neizbežne.
    Tokom vremena, loša higijena usta i zuba dovodi do oštecenja tkiva i kostiju koje „drže" zube, pa ce oni, zdravi ili pokvareni, poceti da ispadaju.
    Muškarci su narocito podložni oboljenjima desni. Na primer, 34 odsto muškaraca starosti izmedu 30 i 54 godine pate od nekog oboljenja desni, dok u istoj starosnoj grupi tek 23 odsto žena ima navedene zdravstvene probleme.

    Održavanje zadovoljavajuceg nivoa higijene usta i zuba, kao i postupanje u skladu sa savetima zubnog lekara, pomoci ce vam da sacuvate zube, ali i zdravlje.
    Medu pripadnicima najsiromašnijih slojeva najviše je zabeleženih slucajeva bolesti desni, što se najcešce objašnjava neredovnim odlaskom kod zubara.
    Kako starimo tako se desni povlace i ostavljaju ogoljen koren zuba koji je tako mnogo podložniji štetnom uticaju plaka. Takode, luci se manje pljuvacke koja igra veoma važnu ulogu u „ispiranju" usta od plaka.
    Genetika i u ovom slucaju može da ima poslednju rec, tako da ukoliko roditelji gube zube zbog bolesti desni, dete mora biti na oprezu.
    Slatkiši i napici sa dodatkom šecera podsticu razvoj plaka, dok na cvršcu hranu i grickalice može se odlomiti deo zuba ili oštetiti gled.

Vaš stomatolog dr Marijana Herceg

Istorija stomatologije

2014/01/14,15:38

Stomatologija je grana medicine , koja se bavi proučavanjem fizioloških i pataloških stanja svih struktura usne duplje i graničnih područja, kao i prevencijom, dijagnostikom, konzervativnim i hirurškim lečenjem bolesti ovih struktura i njihovom rehabilitacijom, protetskim i ortodontskim zbrinjavanjem. Zvanje doktor stomatologije se stiče posle završenog fakulteta , nakon čega je moguća i specijalizacija. Sa odsluženim stažom i položenim državnim ispitom se stiče mogućnost da se zaposlite.

Istorija stomatologije

Najstariji pisani dokument vezani za početak stomatologije su staroegipatski papirusi nastali oko 3000 godine p.n.e. Na kojima se vidi da je u to vreme postojala zubna medcina kao posebna grana medicine.

Jedan zakonik iz 17000. godine p.n.e. Svedoči da da je praksa zubne medicine bila regulisana zakonom a na tkz. Ebersovom papirusu se spominju pojedine bolesti zuba i uzroci zubobolje.

Asirci i Vavilonci su poznavali morfologiju zuba i anatomiju usne šupljine, ali su verovali da su crvi odgovorni za propadanje zuba(inače to je i najstarija teorija o nastanku karijesa)

U kineskom dokumentu poznatom kao ‚‚Kanon medicine‚‚ iz 2697. godine p.n.e. Navodi se da su bolesti desni u staroj Kini lečene čajevima i ispiranjem. Kinezi su verovali da su u zubu obolelom od karijesa nalazi beli zub sa crnom glavom. Zubobolju su između ostalog lečili i akupunkturom.

Stara japanska zubna medicina bila je slična kineskoj. Japanci su zube vadili prstima bez korišćenja bilo kakvih instrumenata.

Osim pisanih dokumenata u mnogim arheološkim nalazištima su pronađeni materijalni dokazi koji ukazuju da su ljudi još u davna vremena bavili nadoknadom izgubljenih zuba

O nastavku istorije možete pročitati na ovoj strani.

Vaš stomatolog Dr. Marijana Herceg

Parodontoza i preventiva

2014/01/12,11:35

Stručnjaci upozoravaju, da čak šest od deset odraslih osoba pati od zapaljenja desni. Takođe je alarmantan i podatak da parodontoza ne ugrožava samo zube, već i zdravlje celog organizma. U daljem toku ovo stanje može preći i u ozbiljnu formu zapaljenja vezivnog tkiva, i ako dugo traje može dovesti do ispadanja zuba.

[IMG]

Prevencija parodontoze je vrlo jednostavna i ima odlučujući uticaj na zaustavljanje napretka bolesti. Da bismo imali dobre i zdrave zube najvažnije su dobro negovane desni. Parodontoza je bolest zubnog mesa koja se razvija polako:usled pogrešne ishrane, nedovoljne higijene usta kao i
nasledni faktor.

Jedan od početnih znakova parodontoze je povremeno krvarenje desni kod pranja zuba, kao i upala desni ( gingivitis ). Ukoliko se ne leči, zapaljenje se širi, a parodontopatija napreduje. Formiraju se paradontalni džepovi (prostor između zapaljenih desni i korena zuba ) koji su najvažniji znak parodontopatije. Hronično zapaljenje u džepovima desni tokom vremena dovodi do oštećenja mekih tkiva i nastanka malih ranica. Preko njih bakterije lako dospevaju u krv. Na taj način one mogu da stignu u druge organe i u njima izazovu promene, odnosno razna oboljenja.

Prema najnovijim istraživanjima ustanovljeno je da zapaljenje desni udvostručuje rizik od srčanog infarkta, a takođe povećava i rizik od moždanog udara. Osim toga dokazano je da aterosklerotično promenjeni krvni sudovi sadrže bakterije koje se nalaze isključivo u zapaljenim džepićima desni.
Faktor rizika

Skoro svako može oboleti od parodontoze, ipak, dokazano je da u nekim porodicama postoji preosetljivost, pa je priznat uticaj naslednog faktora na pojavu ove bolesti.

Rizik se povećava kod osoba koje imaju slabije lučenje pljuvačke. Alkoholna pića utiču na smanjenje stvaranja pljuvačke.Pušenje sprečava prirodno obnavljanje oštećenih desni, pa je parodontoza češća kod pušača. Dijabetičari često imaju zapaljenje desni.
Preventiva

Najbolji način sprečavanja pojave bolesti zuba jeste njihova pravilna nega, odnosno redovno i temeljno pranje zuba, nakon svakog obroka, a obavezno pred spavanje, i posle svakog uzimanja slatkiša. Kaže se da se uveče zubi peru za zdravlje, a ujutru za lepotu.

U održavanju oralne higijene koriste se četkice za zube, koje bi trebale biti sa sintetskim vlaknima srednje tvrdim dlačicama, i dovoljno male, da bi dospele do svih delova usne šupljine, i svih zuba. Kao dodatak redovnoj dnevnoj nezi, potrebno je čistiti i jezik deset sekundi, dva puta dnevno.Svaka tri- četri meseca bi trebali četkicu zameniti novom.

Kada se kupuju četkice za decu, treba imati na umu, da su njihove desni osetljive, te da upotrebom pogrešne četkice može dovesti do oštećenja mekanog tkiva.

Osobama koje imaju problema sa paradontopatskim bolestima preporučuju se specijalne interdentalne četkice koje su posebno napravljene za osetljive zube i desni. Tečnosti za ispiranje usne šupljine: postoji razlika između vodice za ispiranje usta i onih koje sadrže fluor.Prve osvežavaju dah, a one koje sadrže fluor, oko zuba stvaraju zaštitni sloj koji sprečava pojavu karijesa.

Zubni konac važan je dodatak u oralnoj higijeni, jer se njime čisti prostor između zuba gde se često mogu stvoriti naslage od ostatka hrane. Čišćenje zubnim koncem se preporučuje barem jednom dnevno.Takođe kao važan faktor u prevencije bolesti zuba i desni je pravilna ishrana.

Vaš stomatolog Dr. Marijana Herceg

«	Januar 2014					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31